О књизи: 2004 / Ђорђо де Кирико је оснивач метафизичке школе сликарства, чији је гласник у Русији био Михаил Врубел. Његов добро познати кредо „илузије душе“, његова љубав према чудном, његова привлачност библијским сликама - све је то била нека врста претече Чирика У књижевности, италијански уметник се показао као изузетан следбеник „очеви модернизма” Франц Кафка и Џејмс Џојс. Ова књига је аутобиографија, али аутобиографија која нема никакве везе са биографијом и временским низом. Да би уронио у атмосферу приче, читалац од самог почетка треба да се осећа као луталица и да својом вољом прође кроз лавиринте сећања на тајанственог Хебдомероса. Овом делу недостају традиционални елементи структуре класичног романа, али уместо тога постоји фрагментација, компатибилност неспојивог, покретна тачка гледишта, лутајући историјски знаци и низ величанствених видео цитата из визуелне уметности – све ће то омогућити читалац да и види и чује шта се дешава у романси.